Sada se prebacujem u vremenu par nedelja, zadnje dve knjige o kojima sam pisao čitao sam u Banja Luci, ovu sam doneo iz Banja Luke za Berlin i uglavnom sam je čitao u metrou, odlazeći na posao i vraćajući se sa njega. Pretpostavljao sam da će knjiga da ima ovaj oblik, Bekimovi zapisi iz života, o njegovim selidbama i kretanjima između Norveške i Balkana. Duhovni prostor iz koga Bekim dolazi, blizak je duhovnom prostoru iz koga i sam potičem, odnosno prostoru mnogih koji su deo detinjstva proveli u Jugoslaviji i koji nikada nisu naučili da pripadaju u bilo koji od torova i zatvora nastalih nakon njenog raspada. Postjugoslovenski prostor pre je kulturološki, nego politički pojam, iako je nužno i politički, makar samo zbog toga što je u našoj novoj stvarnosti zadnjih 30 godina postalo obavezno da se određuješ prema ostalim nacijama bivše Jugoslavije kao prema Drugima, najčešće neprijateljima, što oni ponikli u duhovnom sklopu bivše Jugoslavije nikada nisu bili u stanju da urade.
Sa Bekimom imam i druge bliskosti - iako je bio generacija starija od moje, bio je dovoljno mlad da ukači pank, da se kreće u sličnim prostorima kroz koje sam i ja prolazio, da imamo zajedničke poznanike. Naravno, pošto je ovo lična knjiga, dnevnički zapis, jasne su mi i razlike u pogledima na stvari - njegov hedonizam, prepuštanje drogama i depresiji, nisu mi bliski. Na život najčešće gledam kao na rat (uz sav prezir koji osećam prema ratu), pre nego kao na blagonaklono okruženje u kome ćemo da uživamo i radujemo se kao deca.
Pisao je o svojim ljubavima, o zanimljivim stvarima koje su mu se desile prethodnih dana, o drogiranim noćima i praznim danima nakon samodestruktivnog uživanja, o mukama sa izdavačom, o Norveškoj i rasizmu, o svojoj prošlosti, a možda i ponajviše o knjigama koje je čitao, putujući i seleći se. On nije verovao da treba pisati tako što bi se sopstveni život krio iza različitih likova i izmišljenih radnji, tako da nam je na poklon dao iskrene zapise iz svog života - nesavršenog, tegobnog, ponekad besmislenog, a povremeno lepog, kakav je valjda život svih ljudi koji se nisu potpuno otuđili od samih sebe i sveta u kome žive. Meni je svakako ova knjiga bar na kratko olakšala turobnost dnevne rutine kretanja kroz masu ljudi sa kojima deliš isti fizički prostor i okvire zacrtane linijama podzemne železnice.
Last modified on 2021-10-17