Par zapažanja o Doom Emacs-u
Doom Emacs(Dum Imaks) je optimizovani skup osnovnih GNU/Emacs (Gnu/Imaks) paketa čija je ideja da olakša korištenje Imaksa za početnike, kao i da Imaks veteranima ponudi osnovne pakete potrebne za rad sa tekstualnim fajlovima, programerskim projektima, ili pak za neku drugu svrhu za koju su već koristili Imaks.

Dum Imaks (Doom Emacs) je optimizovani skup osnovnih GNU/Imaks (GNU/Emacs) paketa čija je ideja da olakša korištenje Imaksa za početnike, kao i da Imaks veteranima ponudi osnovne, dobro integrisane pakete potrebne za rad sa tekstualnim fajlovima, programerskim projektima, ili pak za neku treću svrhu, iz mnoštva raznih mogućnosti korištenja Imaksa.

Dum Imaks izgleda odlično, relativno lako se konfiguriše i menja, a relativno lako je u njega dodavati sopstvene izmene, povrh postojeće konfiguracije. Za to postoji  .doom.d folder (na GNU/Linux operativnom sistemu obično smešten u $HOME folderu) koji u sebi ima osnovne elisp fajlove namenjene konfiguraciji Dum Imaksa. Tako npr. imamo init.el fajl koji nudi listu paketa sa kojima Dum Imaks radi - neki od njih su već aktivirani, a druge možete da aktivirate tako što ćete ukloniti ;; ispred imena paketa koji želite da koristite, te potom uskladite/odobrite ove promene bilo preko terminala, bilo unutar samog Dum Emaksa. Tu su još i config.el fajl, u kome možete da pišete svoje sopstvene elisp metode, kao i package.el fajl, pomoću koga instalirate dodatne Imaks pakete koji su van grupe osnovnih paketa što dolaze sa Dum Imaksom.

No sve ovo može da se pročita detaljno na zvaničnoj github strani projekta i mislim da je najbolje da ne idem u mnogo detalja sada. Ja sam koristio Dum Imaks zadnje dve-tri godine u svom svakodnevnom poslu i rad u njemu mi je bio užitak - jako mi se dopada kako izgleda, dopadalo mi se olakšano dodavanje naprednih IDE funkcionalnosti, poput LSP podrške, ali i mogućnost da možeš da menjaš podešavanja i personalizuješ svoje iskustvo u tekst editoru - ipak je to na kraju krajeva Imaks. Takođe, Dum Imaks me naučio kako ispoliran i skockan može da bude GNU/Imaks, kao i koji sve paketi mogu da se koriste da se dobiju određene funkcionalnosti kojih ranije nisam bio svestan. Neki od paketa koji su postali neizostavan deo mog svakodnevnog korištenja računara su: Projectile, Magit, Ibuffer, Ivy, multiple-cursors, lsp-mode i još desetine drugih. Takođe, generalno, koristeći Imaks, naučio sam da rad zasnovan u najvećoj meri na tastaturi (bez miša), dovodi do bolje integracije naše svesti i mašine koju koristimo, zato što kombinacije tipki na tastaturi u dobroj meri uspevaju da prate procese svesti i brzinu misli, te nemam osećaj tromosti, koji mi se javlja svaki put kada sa rukom pređem na miš i onda ubadam nešto po ekranu.

Sa negativne strane mogu da izdvojim dve stvari.

Iako je proces korištenja GNU/Imaksa dosta olakšan uz pomoć Duma i dalje postoji proces učenja i razumevanja kako je najbolje da se on koristi, što za početnike može da bude teško. Njima bih svakako pre preporučio editor poput VS Codiuma, u kome su skoro sva podešavanja već spremna, a sama aplikacija je napravljena po današnjim vizualnim UI/UX standardima. Imaks sam po sebi poseduje određen nivo kompleksnosti, a Dum po defaultu koristi Vim prečice na tastaturi (to može da se promeni), što je dodatna kompleksnost od koje početnicu može da nepotrebno boli glava.

Druga zamerka je više generalna - Dum Imaks ti pomaže i olakšava da vrlo brzo postaneš produktivan sa GNU/Imaksom, ali po meni lepota korištenja jedna takve hakerske alatke kao što je GNU/Imaks jeste upravo u njenom podešavanju, otkrivanju i usavršavanju. Tako da na duže staze, svako ko voli da se igra sa svojim tekst editorom, ili da ga menja i usavršava (ili kvari), pre ili kasnije će vratiti par koraka unazad i krenuti da od vanila Imaksa gradi svoju konfiguraciju, sa svim njenim prednostima i nesavršenostima.


Last modified on 2022-04-17