Ostao sam dužan priču šta je bilo nakon što sam dobio otkaz… Ceo proces pronalaženja novog posla trajao je oko mesec i po dana i bio je poprilično stresan zbog nekoliko stavki. Pre svega, na osnovu dosadašnjeg iskustva, traženje posla na području Bosne i Srbije mi je uvek bilo teško, pošto na tržištu rada nisam imao konkretan zanat koji mogu da ponudim, obrazovanje mi je bilo u dobroj meri neatraktivno, a dodatna znanja i iskustva nisam imao, osim ako se ne računa sviranje u pank bendovima i sanjanje drugačijeg sveta. Zadnjih godina kako sam prešao u oblast internet tehnologija, teorijski sam bio u dosta povoljnijoj poziciji nego ranije, ali moji pređašnji poslovi u ovoj oblasti bili su poprilično težački, radio sam na crno od jutra do sutra, pokušavajući da steknem dovoljno iskustva i znanja za bolje zaposlenje. Prvi solidan posao koji sam imao u IT-u, bio je upravo moj prethodni posao, u Berlinu. Za njega mi je trebalo nekoliko meseci da ga nađem i nisam mogao da procenim koliko će mi sada trebati. Tu je zatim bila i nemačka birokratija o kojoj nisam ništa znao, kao i osećaj da mi vreme ističe, pošto plaćanje stana nije mala stavka ovde.

Na pozitivnoj strani, od samog početka sam počeo da dobijam pozive za intervjue, što me iznenadilo. Prvi put u životu sam imao osećaj da se neko trudi da me privuče za određene pozicije, makar za uvodne intervjue, pošto ima minimum tri kruga intervjua, pre nego što dođe konkretna ponuda. Izgleda da sam uspeo da upadnem u privilegovan sloj stručne radne snage i da mogu da se predstavljam kao senior programer, šta god to značilo, te da ću zaista moći da biram zaposlenje, sledeći put kada budem menjao posao. Uglavnom, da se vratim na temu, vrlo brzo sam počeo da gubim konce sa kim razgovaram - pored firmi koje su odgovarale na moje poslate CV-eve, takođe su počeli da mi se javljaju i tzv. regruteri (recruiters), koji posreduju između radnika i firme i koji obično imaju nekoliko firmi koje predstavljaju. Telefon je počeo svakodnevno da mi zvoni, ja sam se javljao i pričao sa nepoznatim ljudima što bi funkcionisalo dok me ne bi pitali zašto sam se prijavio baš za tu poziciju… Mislim jarane, treba mi posao, na stranu što ne znam sa kim uopšte pričam. A generalno, nakon nekih intervjua bih se osetio kao popišan, a nakon nekih bi bio dobar osećaj. Prvu ponudu koju sam dobio sam odbio, prvi put u životu i pitao sam se da li sam normalan. Ipak, ponuđena plata bila je niža od proseka za ovu oblast (bar koliko sam mogao da zaključim šta je prosek, na osnovu internet pretrage i sporadičnih razgovora), a regruter koji je posredovao me je počeo ubeđivati da prihvatim tu ponudu, pošto nemačke firme vrednuju samo iskustvo rada u Nemačkoj, a ja ovde radim samo šest meseci, kaže. Veću glupost nisam čuo, pa sam ga stavio na crnu listu. Drugu ponudu sam prihvatio, pošto je bila u tom proseku i imala je još neke pogodnosti, poput godišnje kartice za gradski prevoz, te pokrivanja troškova za sport i vežbanje. Mada realno, nisam bio mnogo izbirljiv, trebao mi je posao što pre. Nakon skoro dva meseca koliko radim na novom poslu, mogu da kažem da sam zadovoljan, ovako nešto sam tražio, ekipa je opuštena, sa tehničke strane projekat je dobar i trudi se da prati dobre koderske prakse, a startap je, za razliku od prethodnog u kome sam radio, dobio dosta investicija, pa se ne štedi, takav mi je bar osećaj.

Posao sam uglavnom tražio preko Linkedin-a. Na početku sam slao CV i na oglase sa Indeed sajta, ali sam primetio da su tamo isti oglasi kao i na Linkedin-u. Takođe, u manjoj meri sam koristio i Xing socijalnu mrežu, koja je kao Linkedin za nemačko tržište, no bilo je i tu ozbiljnih kontakata.  Ali ipak, na kraju, nakon sugestije kolege sa bivšeg posla, otvorio sam nalog na talent.io mreži i to iskustvo je bilo dosta dobro, pošto sam preko nje našao posao. Tamo tebe kompanije kontaktiraju, znaš od početka koliku platu će da ti ponude, te možeš da staviš što očekuješ od novog zaposlenja, kao i koliku platu očekuješ. Nisam imao mnogo ponuda, nekoliko ih je bilo, ali delovale su ozbiljno i konkretno. Mada, najsmešnija stvar je bila da mi se tu javio isti već pomenuti poslodavac koga sam prethodno odbio zbog male ponuđene plate, ovaj put sa većom ponudom, koja mi je bila ok. Ali pravo da ti kažem, iskustvo sa njim i regruterom koji ga je zastupao mi je bilo loše, pa mi je drago da sam ga izbegao. Dosta je bilo Balkana i šema u kojima na kraju ispušiš.

On što mi sada treba jeste da nakon par godina, smanjim sopstveni rad na standardno radno vreme, da se ne forsiram da radim prekovremeno i da probam da spasem ovo malo duše što mi je ostalo, ako je išta ostalo, od ekonomskog i političkog sistema u kome živim. Pošto je Nova godina blizu, ovo bi mogla da bude osnova za “Nju Jir rezolušn”. Takođe, mislim da bih mogao  mnogo više da uživam u programiranju, ako bih mu više pristupao kao igri i kreativnosti, a ne kao nužnosti za plaćanje računa i preživljavanje u kapitalizmu. To do sada najčešće nisam bio u stanju da radim.

Last modified on 2021-12-29