“Ovde (u ovom učenju) monah boravi praktikujući kontemplaciju tela u telu, revnostan, jasnog shvatanja i sabran, nadvladavši želju i žalost zbog sveta; boravi praktikujući kontemplaciju osećaja u osećaju, revnostan, jasno shvatajući i sabran, nadvladavši želju i žalost zbog sveta; boravi praktikujući kontemplaciju uma u umu, revnostan, jasnog shvatanja i sabran, nadvladavši želju i žalost zbog sveta; boravi praktikujući kontemplaciju objekata uma u objektima uma, revnostan, jasnog shvatanja i sabran, nadvladavši želju i žalost zbog sveta.”

Maha-satipatthāna sutta

U trenucima fokusirane svesti, ili sabranosti, doživljaj postojanja je ispunjeniji i bogatiji/slojevitiji. Uobičajena svakodnevica mi je najčešće ispunjena tupilom svesti koja skače sa teme na temu, sa problema na problem, nesvesno težeći ka ugodnim stimulusima. Sabranost sve to odnese, kao kada obrišeš zamagljeni prozor i onda možeš da vidiš šta je sa druge strane. I zvukovi se pročiste, osećaj u grudima se stabiliše, a na mesto otuđujućeg tupila dođe smirenost, pa i iznenađenje zbog bogatstva vremena i prostora u kome sam upravo sada, koje pre toga kao da nije postojalo. Staro poređenje sa suncem koje se krije iz oblaka bi isto moglo da se iskoristi ovde - kao da je ovaj mir sve vreme bio tu, ali ga nisam bio svestan.

Kada je ovaj doživljaj sabranosti dovoljno snažan, primetio sam da mi utiskuje osmeh na lice. Ne kao smeh nakon dobre šale ili kada te ponese atmosfera grupe, pa u dobrom raspoloženju čekaš da čuješ nešto lepo ili doživiš nešto smešno. Ovo je skoro pa fizički osećaj, kao da se u mozgu povežu neke, obično “otkačene”, neuronske veze i onda one stimulišu “nešto”, neki dublji nervni centar za zadovoljstvo. Evp, sad dok hodam ulicom pokušavam da ne potonem u taj osećaj zadovoljstva, pogotovo što prolazim kraj beskućnika, zamotanih u vreće za spavanje, polomljenih duša, bilo zbog nekontrolisane želje za zadovoljstvom sada i odmah, bilo zbog potrebe da se po svaku cenu pobegne od tuge i anksioznosti koju je stari život nosio, bilo zbog izbegličke ili materijalne muke koja ih je unesrećila i bacila na margine društva, ispod nadvožnjaka berlinskog S-Bahna.

Još jedno zapažanje - nekoliko puta mi se već desilo u Berlinu da mi se ljudi osmehnu u ovakvim trenucima sabranosti, nakon što nam se pogledi slučajno sretnu na ulici, donoseći mi kratkotrajnu zbunjenost. Ne znam da li pomisle da se baš njima osmehujem, pa žele da uzvrate, ili nešto klikne kod njih pa imaju potrebu da na osmeh odgovore osmehom. Ili misle da moj osmeh znači želju na koju su spremni da uzvrate.

Misli mi se dalje obično smiruju, nisu uzburkano more, tu i tamo neki talas se pokrene, dotakne i zakači za neku životnu oblast i onda prođe dalje. Ali ipak. Upravo se dešava sunčan i topao dan, prvi u maju, a nisam siguran ni da ih je bilo u aprilu. Setio sam se “kolega sa posla je hteo da više sazna o raspadu Jugoslavije šta bih mu uopšte rekao ma to je sve bio haos, a ako hoćemo da pričamo o devedesetima morali bi da idemo i nazad u Drugi svetski rat a ne znam da li imaš vremena i volje to da slušaš? The thing is Jugoslavija je bila podeljena na šest republika a Komunistička partija je vremenom postajala sve više korumpirana, razvio se sloj komunističkih birokrata, vladara koji su imali uticaj i moć u svojim rukama A onda je pao zid u ovom gradu, pao je i Sovjetski savez i više nije bilo mesta za socijalističku ekonomiju Jugoslavije u novoj geopolitičkoj raspodeli Evrope Znači u Jugoslaviji je moralo doći do promena a u tim promenama birokrate Komunističke partije iz svih šest republika su htele da imaju najbolju poziciju Ali ne samo to Milošević kao birokrata iz Srbije hteo je da ima kontrolu nad ostalim republikama a same republike su već bile u ekonomskoj krizi i dešavalo se tada mnoštvo štrajkova Svi političari su krenuli da igraju na kartu nacionalizma kako bi pojačali svoju moć u republikama u kojima su vladali Znači igranje na kartu nacionalizma zbog dolazeće ekonomske restrukturacije i ulaska u kapitalističku ekonomiju Na prvim višestranačkim izborila su pobedile partije koje su insistirale na nacionalističkoj retorici iako je većina stanovništva i dalje bila za Jugoslaviju a skoro niko nije bio za rat Ali ne samo to u Drugom svetskom ratu je nakon nacističke okupacije nastao krvavi građanski rat u kome su pobedili partizani sa idejom bratstva i jedinstva Ali neki delovi Jugoslavije su bili više a neki manji partizanski orijentisani Neki su Titovu Jugoslaviju doživljavali kao svoju zemlju a neki su se osećali kao poraženi Tu je bila i ustaška i četnička emigracija koja je nastavljala da truje izvana i da održava alternativni pogled na stvari i istoriju E oni su se vratili pred “demokratizaciju” Jugoslavije i sada su bili kao avangarda kao dašak slobode jer evo smelo se sada i tako misliti, iako niko nije obraćao pažnju na to da su ovoj “slobodi” krvave ruke bile do ramena Krenule su da se bude stare rane ko je koga koliko poklao pre 40-50 godina mnogi su se još sećali ustaša ili četnika Milošević je hteo da sačuva kontrolu nad celom Jugoslavijom, ostali su hteli da budu glavni u delovima u kojima su mogli da budu i počelo je naoružavanje paradržavnim kanalima počeli su prvi sukobi počeo je rat prvo u Sloveniji koji je brzo završio a potom i u Hrvatskoj koji je trajao duže iako nije bio tako težak U Bosni je bilo najgore, tmo je i stanovništvo najviše bile izmešano Ja najviše volim Bosnu od svih tih ostataka Jugoslavije Rat je završen 1995 tada je Milošević bio garant mira simbol saradnje i to sve Ali nije bio dovoljno kooperativan a na Kosovu su Albanci hteli nezavisnost još u staroj Jugoslaviji Došlo je ratnih sukoba između srpske vojske i albanskih gerilaca Zapad je odlučio da stane na stranu Albanaca kako bi srušio Miloševića sa vlasti Ko da je njih bilo briga za žrtve Albanaca tako je počelo bombardovanje Jugoslavije 1999, odnosno ostataka Jugoslavije pošto su sada Slovenija i Hrvatska i Bosna i Hercegovina bile nezavisne države nakon tri meseca Srbija se povukla sa Kosova i Kosovo je od tada u realnosti nezavisna država A srpski nacionalisti potpomoguti Crkvom koja hrani mit o Kosovu kao svetoj zemlji kukaju od tada i hrane se mržnjom ali oni to zovu ljubavlju na primer uzmi navijače glavnih klubova usta su im puna Kosova ali uglavnom se tuku i ubijaju međusobno kako bi njihove vođe mogle da valjaju drogu na tribinama i to je isto valjda neki vid ljubavi i maštaju kako će ponovo da zauzmu Kosovo drugo ih mnogo ne zanima svi žive u siromaštvu i maštaju kako su nebeski narod izabran od Boga vrlo nezdravo mentalno Ali ako bi baš išli u uzroke morali bi do Prve Jugoslavije da odemo tada je trećina stanovništva Srbije poginula od toga se teško može oporaviti i onda”

sam shvatio da mi je nestao osmeh, da mi se vratilo tupilo u svest, da hodam ulicom zamućenog pogleda, malo namršten i da sam ubrzao i unervozio se. Dome slatki dome, ni malo mi ne nedostaješ, trebaće mi još vremena da izbacim decenije istorijskih promašaja i posledica opšte mitološke intoksikacije iz sebe.

Last modified on 2021-05-13