Ova knjižica koju su štampali Descontrols iz Barselone, sadrži nekolicinu kraćih eseja različitih ljudi i kolektiva, posvećenih pitanjima odnosa tehnologije, zajednice i modernog vremena i njegovih problema. Na samom početku knjige, kao i u njenom naslovu, predložen je termin “tehnološke nezavisnosti” kojim svesno želi da se politizuje pitanje korištenja tehnologija. Ako živimo u svetu u kojem tehnologija dobija sve veći i sve dublji uticaj na društvo i ulazi u sve pore života, oblikujući kako globalne društvene pokrete, tako i ljudsku biološku stvarnost – prepuštanje tehnološke sfere korporacijama i državama, predstavlja samo još jedan izvestan put u porobljavanje i dehumanizaciju ljudskog iskustva, usmerenu interesima vlasti i kapitala, sto bi se štreberski reklo. Autori pokušavaju da sagledaju alternative, kao neku vrstu narodne tehnologije, bazirane na slobodnom softveru i zajednici, nalazeći paralele u drugim oblastima ljudskog društva koje je pod neoliberalnim napadom ( vlasništvo zajednica nad zemljom, zdravstvo itd.). U jednom eseju se i sam naziv “tehnološka nezavinost” preispituje i nudi se kao alternativa pojam “autonomije”, tehnološke autonomije, mada to su već neke nijanse u koje ne bih da ulazim, pogotovo što se sećam da je i Bukčin imao kritiku pojma “autonomije” kao previše individualističkog i antisocijalnog, što, rekao bih na osnovu ovih eseja, svakako nije inpiracija većini autora – uvek se govori o značaju tehnologije za zajednicu, a ne za individuu.

Neki od naslova eseja su: “Code is political, algorithms are weapons of math destruction” , “Keeping technological sovereignty: The case of Internet Relay Chat”, “Hacklabs to technological cooperatives”, “A seed sprouts when it is sown in fertile soil”, itd… Ovaj poslednji koji sam pomenuo mi je možda bio i najzanimljiviji, o izgradnji autonomne i komunalne mobilne telefonske mreže, u Oahaki u Meksiku.

Generalno, jako zanimljivo izdanje, rekao bih da se bavi pravim temama u pravom vremenu. Politički, čini mi se da autori osciliraju između levoliberalnih i anarhoidnih struja, iako ta vrsta ideoloških bunkerisanja nije u prvom, niti drugom planu samih tekstova. Evo linka, koga interesuje: Technological sovereignity

Last modified on 2019-07-21