Evo još jedne knjige koju sam čitao sa pauzama, u selidbama, vraćajući se unazad da se podsetim šta sam to upšte pročitao. Što je šteta, jer knjiga je zanimljiva, kao i autor. Za Daglasa Ruškofa mislim da neću pogrešiti ako kažem da je ponikao unutar američke kontrakulture osamdesetih i devedesetih, nastavljajući se na “radove” npr. Roberta Antona Vilsona, Timoti Lirija (Timothy Leary), Terensa Mekkene (Terance McKenna), Dženezis Pi-Oridža (Genesis P-Orridge), odnosno na autore koji su spajali političku misao, sa istraživanjima izmenjenih stanja svesti (uglavnom indukovanih psihodeličnim drogama), magije i nekovencionalnih pristupa stvarnosti. Znači duhovno dete šezdesetih, koje je stasalo u kasnim osamdesetima i ranim devedesetima, uz elektronsku muziku, LSD, sajber pank, internet i računarsku tehnologiju koja ulazi u sve pore društva. Generalno imam zazor od Amerikanaca, kad se dođe do politike, pošto imam utisak da su tamo svi politički pojmovi poznati nama u Evropi, okrenuti naopačke i spojeni u neke bizarne kombinacije, koje niti razumem, niti podržavam. Sa druge strane, ono što sam video i čuo od Ruškofa bilo je zanimljivo, nekonvencionalno, ali britko i opisivano na pristupačan način, više sa ciljem da ispriča priču, koristeći zavodljivi miks informacija, sugestija i stavova, nego da prezentuje koherentnu političku ideologiju kako bi dobio sledbenike.
Učinio bih nepravdu knjizi, ako bih pokušao da precizno opišem sve o čemu je pisao, pošto, kao što rekoh, previše mi je svest bila razbacana na sve strane dok sam je čitao. Ako bih pokušao da sažmem osnovne ideje, rekao bih da se ovde Ruškof obraća modernoj klasi digitalnih radnika, pokušavajući da im objasni zašto treba da odbace korporativni mentalitet ponikao u daljoj prošlosti, baziran da razvoju kapitalizma kao centralizovanog ekonomskog sistema koji mora da se širi i razvija po svaku cenu, i zašto treba da baziraju ekonomiju na modernim decentralizovanim tehnološkim rešenjima, kriptovalutama, internetu, pre nego na beskrajnom širenju korporacija i rastu profita. On kao poželjan cilj prikazuje postizanje održivog i balansiranog ekonomskog azvoja, usporavanje ekonomije i stavljanje naglaska na kvalitet života. Govorio je i o nastanku modernog novčanog sistema, o decentralizovanim novčanim sistema koji su postojali pre njega i bili vezani sa privremene bazare na kojima se menjala i prodavala roba, o razvoju korporacija kroz vekove, o modernoj ekonomiji koja koristi algoritme kako bi održavala svoj razvoj, socijalnim mrežama, kriptovalutama, potencijalima za izlazak iz ovakvog ekonomskog sistema… Knjiga je generalo pozitivna i mislim da je autor svesno imao za cilj da ponudi konkretna rešenja ljudima koji su danas u centru tehnološkog razvoja, želeći da im izmesti svest iz japijevskog korporativnog načina razmišljanja, ka humanističkim vrednostima i korištenju tehnologije za jačanje zajednice u kojoj se živi.
Imam još jednu njegovu knjigu na kompu, nadam se da ću uspeti malo fokusiranije da joj pristupim.
Linkovi:
Last modified on 2021-04-06