Mislio sam da ću ranije da napišem nešto o knjizi, ali život me ponovo bacio u ringišpil, nakon neplaniranog otkaza u prethodnoj firmi za koju sam radio. Prošlo je par meseci kako sam pročitao knjigu, tako da ne mogu sad nešto mnogo da kažem, pogotovo što i dok sam je čitao, delovalo mi je kao da vrti iste ili slične teme i stavove koje sam već pročitao u njegovoj knjizi Homo Deus. Kao i u njoj, najveća Hararijeva vrednost je što piše pitko i čitljivo o savremenim temama i izazovima, poput tehnološke revolucije i njenih mogućih posledica po društvo i demokratiju. Sa druge strane, Harari kao svestan i otvoren liberal ima politički pristup i analize koje mi nisu nešto bliske - u ovoj knjizi u uvodu se čak izvinjavao što će da kritikuje neke aspekte postojećeg poretka, suprotstavljajući im pretnju od autoritarnih društava poput Rusije i Kine. Njegova vizija poželjne budućnosti podrazumeva kapitalističko demokratsko društvo sa ljudskim licem, uzimajući za uzor razvijene evropske socijalne države. Možda drugom prilikom pokušam da napravim osvrt na ovakvu podelu, ako napiše novu knjigu, sad ovo pišem više kao podsetnik samom sebi. Na kraju piše o meditaciji, u okviru theravado budizma, što mi je zanimljiviji deo knjige.

Last modified on 2021-10-17