Čaura

Originalno objavljeno na starom blogu - Doći će…

Haotičan duh sklon suprotnostima. Možda zbog radoznalosti, možda zbog slabosti, a možda zbog straha od, za sopstvene odluke, odgovornosti.

Mislim da sam video u njegovom pogledu brigu. Ili je to bio pokušaj da se neverbalno pokaže želja sa bliskošću, skrivena potrebom za konvencionalnim ponašanjem u društvu prijatelja. On je od onih koji skaču u provaliju i povređuju se dokazujući da im nije potrebno osvrtanje na sopstvene emocije. To dobro razumem.

Dani prolaze, lenjo se vukući za obavezama. Jedem, čitam, gubim vreme, spavam. Naveče uglavnom ne izlazim, ujutro prošetam u potrazi za svežim povrćem, jeftinim. Dolaze topliji dani - sneg se otopio na okolnim brdima i ovaj put je zaista zaista počelo napeto odbrojavanje do pocetka Proleća.

Kakva je ovo ravnoteža? Unutrašnjost je isprepletena koncima napetim do kidanja. Napetost nudi lažnu varljivost duhovnog mira koju će već sledeći Trenutak možda dovesti do urušavanja u sopstvene nepomirljive suprotnosti. Zar je to ravnoteža? To je iščekivanje…

Neka onda pukne. Neka se slomi ova čaura, koja otupljuje bol u grudima, zauzvrat darujući kristal predvidljivosti, tako drag sopstvenom veštačkom preživljavanju u gušećoj sigurnosti.

“Doći će, doći će, doći će… Kao grčevito nadanje u svitanje nove zore…”