Ajmo u život sa Krastijem...

(originalno objavljeno na Pank je mrtav… blogu )

Jeste ovo je već provaljena fora, momci iz Sanje Iwošev su pisali o svojim posetama buregdžinicama, al’ meni se dopada taj fazon, pa da vam opišem koncerte iz prethodnog perioda na kojima sam gubio svoje neprocenjivo vreme.

Nedelja je bila paklena, poklopila se gomila dešavanja koja je trebalo ispratiti. 29-og su svirali Zluradi na Akademiji, njihov prvi koncertu u Beogradu. Ko ne zna Zluradi Paradi su bend/kolektiv koji se bavi prevođenjem i štampanjem anarhističkh pamfleta, direktnim akcijama, i muziciranjem, hehe… (imate link sa strane) Ima ih puno u bendu i članovi se menjaju na instrumentima – vokalni deo je najzahtevniji, pošto u pojedinim trenucima i četvoro njih zna da uzvikuje u mikrofon. No dobro, da se usmerim na sam koncert – zvuk nije bio savršen, javljala se mikrofonija, mislim da su četiri mikrofona uradila svoje… Ipak sve se čulo, Zluradi su mozda bili ranjeni lošijim zvukom, ali nisu podlegli ranama. Sam njihov stil je teško opisati pošto imaju puno pesama koje se međusobno razlikuju, pa ipak, najšešće je to spoj karnevalskog, veselog i igrivog panka, te melodičnih himničnih pop pank rok numera. Dopalo mi se mnogo vise nego na probi, simpatično je zvučalo. Posle njih svirao je Nakot, neki ljudi oko mene nisu bili baš impresionirani, te su brojali poznate im rifove (tipa – ovo je Tarveet Kadet, ovo je Discharge…), al’ ‘bem li ga, meni je taj zvuk dobar, čak i kada je predvidljiv (tu ima čak i neke draži)…Malo su gospoda muzikanti delovali i previse pijano, no sam koncert mi je bio dobar. Nakon Nakota, opet Zluradi, prvo njihova hardkor sekcija, koja meni najvise vuče na Varukerse i Partisanse, sa super ženskim vokalom – dobro su zvučali – a potom opet cela kolektiva Zluradih… Tu su uletele dve odlične melodične pank himne, koje na prvo slušanje ulaze u uho… Šteta što im i ostale pesme nisu tako hitične,ehh… Došao sam kući oko pola pet, što mi se nikako ne uklapa u bioritam, pa sam sutradan čitav dan proveo u leškarenju i presabiranju, te prelistavanju brošura Zluradih koje sam pazario na koncertu. O tome više u recenzijama.

Sutradan, 31-og, u Domu omladine bila je promocija filma posvećena demonstracijama u Đenovi, nije bilo puno ljudi, uglavnom poznanici/ce, a sam film je zanimljiv i pun adrenalina… Oni panduri kada krenu sa napadom, istrčavajući iz magle suzavca, sakriveni iza štitova i kaciga, deluju totalno, arhetipski zlo, ‘bem li ih izopačene. Sa filma sam morao da izjurim pred kraj, pošto sam to isto veče trebao da sviram u Žici, sa drugarima iz benda The Phonerings. Heh, šteta za film. U Žici, klasika, hardkor koncert – u zadnje vreme sam više posećivao pank svirke u Gavezu, vidim da je ovde skroz drugačija publika…Prvi bend Basement Locks, nije zvučao loše, fini pank rok koji je zvučao sveže, a bilo je i jednostavnog soliranja – okej, samo što nisam bio koncentrisan… The Phonerings nastup je meni bio hladan, a i grešio sam više nego uobičajeno, mada moguće da to nije bilo toliko uočljivo. Brzo je prošlo. Posle nas Ameri, Feelers, na njih se stvarno nisam mogao skoncentrisati, zvučali su mi na pocetku kao mix Black Flaga i rokerskih solaža, al’ neuverljivo i dosadno… Na pola nastupa sam otišao napolje da uzmem vazduha, a ubrzo potom i da uhvatim poslednji dnevni prevoz.

Prvi jun je bio rezervisan za dugo iščekivani boljevački DIY hardkor pank festival na kome sam takođe trebao da nastupim sa najdražim mi Jataganom, novom nadom srpske hipi scene. Putovanje do tamo bilo je miks podmićivanja i stopanja, te je bilo krajnje zanimljivo i veselo. Voz do Paraćina, pa onda stopiranje do Boljevca. Ma meni je u Boljevcu bilo skroz fino, iako nije bilo puno ljudi, osećala se zdrava atmosfera u publici, svi skaču, ali bez mačo tripova, ili glumljenja velikih pankera, onako prijateljski i iskreno… Istina, povremeno su se pojavljivali i raspad, “naci” pankeri, koji su fakat k’o sa Marsa, izgubljeni u vremenu i prostoru, ali maksimalno pijani i sa čvrstim razumevanjem toga kako treba da se ponasaju na koncertu. ‘Bem ti Pistolse i ‘77 godinu, hehe… Veliko Slovo iz Babušnice je tokom svog nastupa ratovalo sa Beogradom i Beogradjanima, Makedonci su svirali u nepotpunom sastavu, a Pinheads Victim, tj. Nemča, imao je super nastup, vokal, gitara i ritam mašina, skroz mi se dopalo. Mi (Jatagan) smo se napatili i zvučali najgore otkako sviramo u ovoj postavi, Kviki je imao ogromnih problema sa bubnjevima, koji su mu bežali, nije bilo svih delova, vokali su se gubili i vraćali, bas je bio skroz nejasan, a u sred nastupa, kada sam trebao da bacim solažu, neko rece zapalilo se pojačalo, tako da ja nemam pojma šta sam ja svirao, pošto sam sve vreme gledao trebam li da se iskljucim, ili ne… Šteta, moglo je biti mnogo bolje. Opet, nekim ljudima se izgleda i ovako krsh nastup dopao, hmm… Te večeri sam spojio mozda sat vremena spavanja, pratili smo Hajdegera i Zlognjena na bus u 6h, a pod Rtnjom je tako hladno bilo da san nije dolazio na oči, na stranu car koji je u nasem mini kampu urlikao himnu rakiji… Bilo bi bolje da je rakiju pio, umesto sto se dernjao, brzo bi ga ona smirila.

Sutradan je bilo opušteno druzenje, Kviki i ja smo pravili majice za fest i prišivače iz “Uništimo” edicije, (Uništimo kapitalizam! Uništimo patrijarhat!) bilo je fino, 100% di ej vaj akcija… Druge večeri je zvuk bio dosta bolji (na greškama se uči), malo su sredili bubanj, a i više je pažnje obraćeno na zvuk… Senza Replica je totalno odvalila, Makedonci Better decision su dobro zvucali, svirali su metal, i meni koji se baš ne razumem u to, najviše licili na Kalmah. Nakot je imao okej nastup, Humanist su bili raspad, ali srčani, dopalo mi se, sa dobrim krajom koncerta… Kvikiju su se oni najviše dopali. E, da, prvo veče meni najbolji nastup su imali My Deer Child (valja se tako zovu), ambijentalna muzika, koja se dobro uklopila u rtanjsku noć. Druge večeri su svirali još i Mahaj, sa ritam mašinom, ne sećam se toliko njihovog nastupa, te Disakumu, isto sa ritam mašinom – njih sam malo bolje slušao, i šteta je što su imali problema sa zvukom, i što su se gubili, pošto su na momente gradili snažan zvučni zid… Moram da preslušam disk, interesuje me kako zvuče… Ne znam jesam li sve spomenuo, pravo da vam kažem, meni je sama svirka bila skroz u drugom planu – drugo veče je isto bila dobra zezancija u publici, circle pit i skakanje, gud klin fan, nema šta… Ni te večeri nisam baš mnogo spavao, opet možda sat i kusur vremena… Hvatali smo bus u šest, pa se nije ni imalo kad… U busu jesam malo odspavao, u Beograd smo došli oko 9h, bila je nedelja… Taj dan sam još otišao na protest protiv cirkusa, na Novom Beogradu – protest je bio miran, držali se transparenti, žongliranje i tako to… Pristojan broj ljudi. Crk’o sam.

Toliko od mene ovaj put, samo sam nabacao dešavanja, nije mi se dalo da se bacam u analize, a i toliko se stvari izdešavalo, da ne znam gde bi završio… Pank je mrtav, ziveo pank!