Koncerti januar 2007

(originalno objavljeno na Pank je mrtav… blogu )

Senza Replica, Agitator, Motus 26.1.2007, Gavez, Beograd,

Uh, kada pređe u naviku i nije baš zanimljivo pisati recenzije koncerata… Četvoro nas je krenulo prema Gavezu (četiri jahača apokalipse) - predvođeni mudrim Hajdegerom promašili smo skretanje prema Gavezu, ali ubrzo se vratismo na pravu putanju… Gavez k’o Gavez, prestonica beogradskog panka, ko nije tamo bio ne zna šta je propustio(logično, zar ne?). Neki kažu da je političko uvek i lično, a ja kažem da je recenzija uvek masturbacija, pa ‘ajde još koju da prozborim pre samog opisa zvučnog doživljaja… Šta smo mi, jahači/ca apokalipse radili? Aleksa je iskoristio priliku da pokuša pankerima da uvalja novi broj Kontrapunktovog biltena, Nađolina se zabavljala seksualnim fantazijama i ometanjem dubokih Hajdegerovih misli, taj isti Hajdeger se prepuštao metodičkoj, introspektivnoj analizi svakodnevnih banalnosti, a ja sam razmišljao o besmislenosti života (šta drugo raditi kada dođeš trezan na pank koncert?)… Šta su drugi radili? Pričali, stajali, kružili, pili, slušali, zabavljali se i glumili radost… U suštini isto što i mi, jahači apokalipse, samo volim malo da mistifikujem. Što bi rek’o Darko Rundek - “Skriven iza lažnih imena, gledam kako prolaze, oči su im sjajne, daju mi znak… “. Dosta kenjanja.

Prva bila Senza Replica, prvi put sam ih slušao, oni su me te večeri najviše i zanimali, iako druga dva benda imaju dosta duži pank staž, te im razni ljudi u raznom stepenu pripisuju određenu dozu legendarnost, hehe… Super svirka i hrabar nastup pevačice, jak prsonaliti, miks Dželo Biafre i Nine Hagen, skače u kolo sa pijanim dečacima-pankerima, pada na kolena i tako to… Muzika mi se dopala, prva pesma je bila hit, to vam je tako neki anarho hardkor pank, šta god to značilo. Atmosfera u publici – lud’lo. Moram da nabavim snimak. Posle njih dolaze na red Agitator, pevač je sve vreme delovao nervozno i ljutito, ali mozda i grešim, pošto je u više navrata upozoravao ljude što su divljali ispred “bine” da paze da se ne povrede na peć, a i samo je jedanput zapretio jednom liku iz publike da će da ga ubije… Agitator sviraju grind/punk, iz Sombora su i ponovo su se okupili nakon dužeg niza godina. Meni je bilo najbolje na obradi Chaos U.K.- a, ali ipak njihov nastup mi je bio predugačak i nije mi legao… Atmosfera u publici – lud’lo. Zvuk je bio loš isto kao i na Senzi Replici, al’ čini mi se da to vieše odgovara Agitatoru, hehe. Na kraju stare zagrebačke kuke, Motus – samo sam prvih par pesama pogledao, to što sam čuo mi se dopalo, simpatične levičarske najave pesama, melodični i himnični ulični pank, delovali su skroz pozitivno i prirodno, što nažalost nije tako često kod starije ekipe… Entuzijazam na zavidnom nivou, nema šta. Atmosfera u publici – lud’lo. Eto toliko, posle sam pešačio do kuće, cenim da sam prešao celih 200 metara… Šteta što u izgleda opet da se selim, neću moći tako komotno da pratim pank koncerte na Adi…

Moram još na kraju da pomenem da je Aleksa, spontano i ničim izazvan izjavio da je otkrio novi način testiranja inteligencije - “Znaš, primetio sam da su devojke pametnije od dečaka… Eto, večeras su samo devojke uzimale Kontrapuktov bilten…”. Takav nedostatak samokritičnosti, čak i kad se ispravi sledećom rečenicom (“Ne kažem ja da je baš to jedini razlog što su pametnije..”), kod mene može da izazove samo krvnički oduševljeno tapšanje rukama i skandiranje. A i pametnije su, što jes’ jes’. Tačka.