Oslobađanje ulica

(originalno objavljeno na Pank je mrtav… blogu )

Proleće, još samo za jedan korak… Sunčani dan ispunjen dešavanjima – prilazak mladića, za koga mislim da je u Hare Krišni, koji me u naletu propovedničkog entuzijazma, pita da li sam razmisljao o vegetarijanstvu i pravima životinja (Pa, ja sam vegan – kažem mu, razmišljajući zašto uvek mene startuju… Aha, dobro! - trenutak zbunjenosti i onda pad tenzije, osmehuje mi se), sudar kod Vuka manjeg intenziteta, zatim proba, potom panduri na ulici pišu kazne drugarima za nepropisan prelazak puta (isto kod ukletog Vuka), ja ih gledam sa strane i nerviram se, iako mi je drago što i mene ne smaraju, pošto sam zaboravio novčanik u kome su mi dokumenti i pare… Potom zbor na Filozofskom, protest i blokada Francuske ulice sa drugarima/cama sa Fakulteta likovnih umetnosti, stvara se gomila auta koji nervozno sviraju i izvode nemoguće manevre u želji da se probiju prema prohodnom putu… Neki pokušavaju da prođu kroz blokadu, guraju naša tela, ali se smiruju nakon lupanja po haubi i pretećih uzvika… Još kasnije, drugari/ce sa Filološkog pridružuju se protestu, sada nas je već mnogo, tečemo ulicama uz buku, smeh i uzvikivanje parola… (Nedostaje mi naš, “veteranski” crveno-crni transparent ‘Dole školarine’ - izgleda da ga je neko iz uprave Filozofskog fakulteta, u naletu omnipotencije, sakrio ili bacio, da ih ne podseća na, kako nadolazeće, tako i prošle “probleme”.) Ulice, koje su samo nekoliko trenutaka ranije bile sive, pune nervoze i užurbanosti, sada, kada je prevoz blokiran, deluju toplije i smislenije. Zviždanje pred institucijama, skupštinom, vladom, “Lopovi, lopovi!”, zviždanje policiji i interventnoj jedinici koja je tu, za svaki slučaj… Ljudi iz auta odgovaraju osmesima i pritiskanjem sirena. Pokretnom masom, koja je do pre samo neki dan, bila isparčana i otuđena, struji vera da su čuda moguća… (Jer svaka promena na bolje deluje kao čudo, u našem društvu, zatrovanom tranziciono kapitalističkim boleštinama) A policajci? Dok su pisali kazne dvojici drugara, bili su bahati i nedodirljivi. Zamisli, prešli su put na zabranjenom mestu. Samo dan pre nego što je štrajkač ispred Zorke Nemetali, u Šabcu, umro od gladi, oni su vežbali primenu pravnog poretka na dvojici siromašnih studenata. Jebao ih pravni poredak… Međutim, ispred gomile oni ne deluju tako nedodirljivo, sada se smeškaju, zbunjeno, svesni da situaciju ni malo ne kontrolišu. Pokazuju svoje “drugo” lice (good cop - bad cop taktika, valjda). Dobro, neki od njih možda i ne vole svoj posao, ali pobogu, zašto ne rade nešto drugo…

Jos jedna šetnja, spontana i najveća do sada… Borba se nastavlja, uprkos letargiji, deprimiranosti i stalnim birokratskim optužbama o “vandalima i anarhistima” koji to sve organizuju. Uprkos stalnog pokušavanja karijerista iz LDP-a (Liberalno Demokratske partije), sakrivenih po kojekakvim studentskim organizacijima da preuzmu lidersku funkciju i zabeleže sebi stranačke poene u grabljenju po piramidi stranačke hijerarhije… Idemo dalje, pobuna oslobađa ulice, oslobađa energiju i oslobađa nadanje… To je katarzički osećaj, čak i kada zahtevi nisu visoko postavljeni, i kada se ne traži svetska pravda, već samo smanjenje iracionalno visoke školarine.

A juče je umro štrajkač ispred Zorke Šabac. Invalid kome su dali otkaz izgubio je i ono jedino što mu je ostalo – goli život. Ovo treba dobro zapamtiti i nikada ne zaboraviti… I jos jače se boriti.

(Sledeći protestni skup je u sredu, 4-og aprila… Za tačno vreme i mesto, proverite www.protest.zbrka.net … Verovatno oko 12:30 ili 13:00h)