Košutnjak (##backgammon pod pljuskom)

(originalno objavljeno na Situacije! blogu )

Dok osećam da mi se, u podnožju drveta, kiša sliva niz leđa i majica postaje skoro potpuno mokra, naše glave prekrivene crnim i od proteklih godina načetim duksom, tu i tamo slučajno se dodirnu pažljivo prateći radnju na telefonu ispod. Okolo se sve utišalo, muzika je stala i ljudski glasovi nestaju – šuštanje kiše na prolećnom lišću ispunjava prostor obronka gradske šume i tek tu i tamo prolazeći automobil razbije njenu ritmičnu zvučnost. Krajičkom oka opažam kako padaju zrna leda, kojih postajem svestan tek kasnije, nakon završene partije.

(Nakratko, oivičen crnom tkaninom isprobadanom svetlošću dana i kapljicama kiše, svet se sveo na tiho stopljeno disanje, osećaj blizine dragog poznatog tela, te na strategije međuodnosa crnih i belih pod prstima klizećih figura, što vekovima slede iste puteve.*

I to je bilo sasvim dovoljno.)