Stalni šum u glavi

Ne mogu da se odvojim od kompjutera. Kao gravitacija, drži me zalepljenog, nevidljivim nitima. Završio sam posao oko 17h, krenuo sam na trening, ali sam na kraju samo šetnju odradio, nešto nisam imao energije. I evo me, na standardnom mestu. Čačkao sam Emacs, gledao nešto malo sa posla što mi je zanimljivo, hoću da napravim neku jednostavnu igricu za dolazeći Lisp game jam ali opet, nemam energije. Opet sam odvalio holesterolski napucanu večeru, pica plus sladoled. Ovo sve pišem sa nadom da će mi to pomoći da se odlepim. Odlepim od kompjutera, od čega tačno? Mislio sam da pišem o mayi koju ovaj svet stvara, ovaj sistem, taj stalni šum u glavi, koji daje privid važnosti igrokazu koji se odvija pred očima, pod prstima, a to je samo šum, buka nebitnosti, obećanja koja se nikad ne ispunjavaju, nego stalno podižu ulog, dok život nestaje u toj istoj buci.